Fitnes za apsolutne početnik
Razmislili ste i shvatili da je dobar trenutak da započnete sa vežbanjem. Čestitamo! Napravili ste prvi korak. Stručnjaci poručuju: vežbanje bukvalno može izlečiti neke bolesti, na primer, pojedine vrste srčanih bolesti. Takođe, vežbe pomažu u prevenciji i oporavku od nekih vrsta kancera, kao i u prevenciji i izlečenju depresije Obolelima od artritisa vežbanje može smanjiti bolove.
Naravno, svi već znaju da nam vežbe pomažu da ostanemo u formi, da izgubimo suvišne kilograme i da lepše izgledamo. Ali, nije sve tako jednostavno kako zvuči. Da bismo postigli dobar efekat, moramo da budemo uporni i dosledni i da stalno napredujemo. To ne mora da podrazumeva redovne termine u teretani. Postoje različite vrste i nivoi vežbanja. Tajna je u tome da neka fizička aktivnost postane vaša navika. Zato je najbolje da izaberete nešto u čemu uživate. Opcija za fizičku aktivnost ima mnogo, na primer: šetanje, plesanje, biciklizam, čak i baštovanstvo. Vreme koje se preporučuje za bavljenje odabranom aktivnošću je 30 minuta, nekoliko dana sedmično. Čak i manja minutaža od toga može vam koristiti.
Ako želite da proverite intenzitet svog vežbanja, onda je najbolje da izmerite otkucaje srca ili puls tokom bavljenja fizičkom aktivnošću. Pre nego što počnete intenzivnije da se bavite vežbanjem, poželjno je da posetite lekara i da se konsultujete sa njim. To je neophodno ako spadate u rizične grupe: ako imate srčane probleme ili ako ste žena starija od 55 godina.
Ako izaberete pravu vrstu aktivnosti, to ne može loše uticati na vaše zdravstveno stanje, kakvo god da je. Poželjno je da odredite svoje kratkoročne ciljeve u vežbanju; na primer, da li želite da se pripremite za polumaraton, da odlazite u teretanu pet puta nedeljno, ili samo želite da se šetate po kraju? Vodite računa o tome da vam ciljevi budu realistični, jasni i precizni.
Počnite lagano i polako napredujte. Mnogi početnici prave veliku grešku tako što počnu da vežbaju suviše agresivno. Tako se najčešće iscrpu i povrede, a krajnji rezultat neretko bude gubitak motivacije i odustajanje od vežbanja. Nije vam potrebno da brzo postanete vrhunski sportista (jer tako nešto nije ni moguće). Bićete zadovoljni ako stvorite stabilne navike kojih se možete držati celog života.
Aerobno-kardiovaskularna aktivnost - to je ona vrsta aktivnosti koja vam privremeno ubrzava disanje i rad srca. U ovu grupu aktivnosti spadaju trčanje, vožnja bicikla, šetanje, plivanje i plesanje.
Zagrevanje i istezanje - ova vrsta vežbi podiže spremnost i motivaciju za vežbanje. Starenje organizma, kao i periodi neaktivnosti uzrokuju skupljanje mišića i ligamenata. Uprkos ustaljenom uverenju, zagrevanje i istezanje nisu sinonimi i ne treba ih sjedinjavati da ne bi došlo do povrede. Nasuprot zagrevanju, istezanje hladi mišiće.
Vežbe snage i izdržljivosti - ove vrste vežbi predviđene su za povećanje snage i boljeg
funkcionisanja mišića. Specifične vežbe namenjene su posebnim mišićnim grupama.
Serija - ovaj termin se odnosi na broj ponavljanja jedne vežbe. Svaku vežbu možete uraditi u seriji od na primer 10, pa napraviti pauzu, a potom uraditi još jednu seriju.
Zagrevanje - vežbanje predstavlja izvestan stres za telo, tako da ga treba pripremiti zagrevanjem. Telo se može zagrejati laganom aktivnošću poput sporog hoda. Pokreti povećavaju dotok krvi, što izaziva zagrevanje mišića. Posle vežbi zagrevanja, možete uraditi nekoliko laganih vežbi istezanja.
Hlađenje mišića - ovde spadaju vežbe slabog intenziteta, čiji je cilj da umire organizam posle vežbanja. Na primer, posle brzog hodanja, možete mišiće ohladiti sporom i laganom šetnjom, u kombinaciji sa dubokim disanjem. Istezanje je često deo ove faze vežbanja. Početnici treba da znaju sledeće: posle zagrevanja, najbolje je kombinovati tri vrste fizičkih aktivnosti: kardiovaskularne vežbe, vežbe snage i vežbe fleksibilnosti.
Prijem 
Portal 
Latest images 
Traži 
Registruj se 
Pristupi 
